Da li obrazovanje treba da bude besplatno?

Politika ili zahtevi modernog društva?

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Besplatne-studije-globalna-zelja.sr.html

Da li obrazovanje treba da bude besplatno?

Visoko obrazovanje - besplatno. Da ili ne?

Prvo treba razgraničiti pojmove "besplatno" i "dostupno" u našem slučaju i da li njihovom primenom moze da se poveća kvalitet obrazovanja. Besplatno obrazovanje predstavlja pohađanje nastave koje će, nezavisno od uspeha (neuspeha) svih studenta plaćati država. Dostupnost obrazovanja znači da svaki pojedinac u državi ima pravo i slobodu pri upisu fakulteta, što je garantovano i u Ustavu. Ako imamo da je obrazovanje svima dostupno i besplatno, to znači da ga svi mogu da se obrazuju, a da će država plaćati studije i dobrim i manje dobrim i lošim studentima. Sta se onda događa? Onda dolazi do nastavka neefikasnosti i nefunkcionalnosti obrazovnog sistema, jer se isto kvalifikuju i dobri i loši đaci. Dalje, diploma gubi svoje pravo značenje i postaje obezvređena. Dostupnost obrazovanju je od izuzetnog značaja po zemlju. Međutim, besplatno obrazovanje je diskutabilno. Ovakav sistem u siromašnoj zemlji, kao što je Srbija, zasigurno ne bi bio dobro rešenje. Prvo, zato što nije izvršena potpuna modernizacija školovanja i još uvek se predaje i uči da bi se položilo, a ne da bi se naučilo. Drugo, u slučaju da se besplatnim školovanjem znatno poveća broj studenata, fakulteti ne bi imali mesta da prime sve studente. Treće, zamislite kvalitet obrazovanja sa N brojem studenata i profesore koji će da predaju tolikom broju – totalna konfuzija. Četvrto, ukoliko država uvede besplatno školovanje, moraće da smanji broj studenata kojima plaća školarinu, znači doći će do suprotnog efekata, jer naša zemlja sigurno nema toliko para da finansira studiranje velikom broju ljudi.

Samo povećanje broja studenata je veoma diskutabilno. Zašto? Zato što je obrazovanje bilo donekle besplatno i pre trideset godina, pa danas Srbija ima manje od 10% visoko obrazovanog stanovništva. Dakle, nije poenta besplatno, već kvalitetno obrazovanje.

Međutim, ovo ne predstavlja opravdanje za državu koja izdvaja katastrofalno mali deo budžeta za obrazovanje. Zemlja koja gleda u budućnost mora izdvajati veći novac za školovanje svog podmlatka. To se može vršiti kroz stipendiranje najboljih studenata, kako bi oni ostali u Srbiji. Dalje, važno je da se plati onoliko koliko se dobije. Sigurno je da samo predavanja profesora ne predstavljaju pohađanje fakulteta. Fakulteti se moraju aktivno povezivati sa velikim domaćim kompanijama i institucijama, kao i predstavništvima stranih preduzeća, kako bi studenti mogli da praktikuju ono što nauče kroz neplaćenu ili plaćenu praksu.

Sadašnji tranzicioni period u našem sistemu izvodi se veoma traljavo. Nije Bolonja toliko losa, kako neki žele da predstave, već se ovde sprovodi kako koji fakultet to poželi, a ne na nivou univerziteta. Ako se uvede pravilo o "čišćenju" godine kao uslovu (dakle 60 ESPB), onda i gradivo mora da se prilagodi tome, a ne da ostane glomazno, jer postoje fakulteti na kojima toliko bodova ostvari izuzetno mali broj ljudi. Na većini fakulteta u Srbiji, visina školarina ne odgovara onome što dobijate od samog fakulteta. Poenta je da se prvo prilagodi gradivo, obrazovanje postane efikasno, a ne bubačko, pa tek onda može da se priča o ceni školovanja. Potrebano je da politička elita i oni koji upravljaju zemljom shvate da nebriga o visokom obrazovanju dovodi di degradacije celokupnog društva i da promene sprovodi jasno, kvalitetno i u skladu sa zahtevima vremena i društva.

Marko Nikolovski

Pocetak

Pocetak, Marko Nikolovski