Alternativna obrazovna politika

Pogledajte kako profesori sa sa Fakulteta Političkih Nauka percipiraju alternativne vidove obrazovanja. Snimak je "bajat" ali i dalje dovoljno inspirativan.

Dnevnik fakultetskog računovođe

Evo interesantnih informacija koje se mogu naći u bilansima nekoliko fakulteta:

Završiti Medicinski fakultet vrlo je teško. Dobiti diplomu tog fakulteta vrlo je skupo! Izdavanje diplome tog fakulteta naplaćuje se 3.000 din. a ukoliko želite duplikat on košta 2.500 din. Na Veterinarskom je bila slična situacija u 2009. godini, 3.500 din. po diplomi ili duplikatu iste. No, da bi ste tu diplomu zaista dobili, osim što morate da završite fakultet, potrebno je platiti i 500 din. za izdavanje uverenja o diplomiranju - koje se prilaže pre izdavanja diplome. Hemijski fakultet je šampion. U 2007/2008. školskoj godini, izdavanje deiplome je koštalo svega 2.500 din. Duplikat nešto skuplje, 5.000 din. Svetska ekonomska kriza nije zaobišla ni Hemijski fakultet, pa je inflacija, bar što se tiče diploma bila 100%. Već prošle školske godine izdavanje diplome koštalo je 5.000 din. a duplikata 10.000 din.!

Ukoliko studirate Hemijski fakultet i slučajno želite da podnesete dokumentaciju za stipendiju ili letnju školu, potrebno vam je uverenje o položenim ispitima. Kao i svima. Ali retko gde ono košta 2.000 din. kao na ovom fakultetu. Nije li prazan novčanik prava nagrada za najbolje studente?!

Na Fakultetu veterinarske medicine je godišnje izdvajano po 1.700 evra na popravku fotokopir aparata. Nakon tri godine, uprava fakulteta se odlučila na hrabar i odlučan investicioni potez - kupili su novi fotokopir. (Ne znam da li ste nekada kupovali dotični uređaj ali za par hiljada evra možete kupiti pravi spejs šatl, posle čega će ekipa iz Antike ili Kopi Centra moći samo da vam pljune pod prozor, da se kolokvijalno izrazim.)
Da veterinari nisu nimalo naivni pokazuje i podatak da su u 2009. godini ostvarili prihod od 6.000.000 din. kroz naplatu prijava za ispit.

Svi podaci su preuzeti iz zvaničnih dokumenata koje su dostavile uprave pomenutih fakulteta (pravilnici, cenovnici, bilansi stanja i bilansi prihoda i rashoda). Ako neki podatak nije tačan to je samo zbog toga što onda pogrešno piše u bilnasima. U dokumente sam imao uvid kao član tima koji istražuje finansijske tokove na fakultetima Beogradskog univerziteta.

DOKUMENTA SU DOBIJENA KAO ODGOVOR UPRAVA FAKULTETA NA REŠENJE POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA, PO ZAHTEVU CENTRA ZA RAZVOJ OBRAZOVANJA BEOGRADSKE OTVORENE ŠKOLE.

Roba, nego šta!

Prolazio sam ovih dana pored Crvenog univerziteta Karl Marks (ko nije znao to vam piše na zgradi rektorata) i video po ko zna koji put grafit ZNANJE NIJE ROBA.... A jok nego šta je? Kad nije roba što se svi tako otimaju o to znanje, zašto bi da dobiju nešto što nema vrednost, sa čime se ne može trgovati? I te kako je roba! Sutra, kada kao stručnjaci, ti isti nerobnici budu zarađivali nadprosečnu platu prodavaće šta? Babure, štafelaj, termo čarape, karburator? Jok mori! Prodavaće znanje. Advokat, sociolog, profesor u školi, kustos u muzeju finansijski konsultatnt ili grafički dizajner prodavaće svoje ideje, stečeno znanje i veštine. I to uz najvišu dodatu vrednost.

Znanje je danas najbitniji faktor razvoja - ključna supstanca ljudskog kapitala. Ali nije džaba... Obrazovanje je privatno dobro. Ono je rivalno, jer ako ja upišem fakultet, neko drugi je ispao sa liste. Ako mnogo studnata sluša predavanja u jednom trenutku počeće jedni drugima da smetaju, imaće manje prilike da pitaju profesora - granična korisnost opada kada dodajete nove studente, a starima namećete trošak. Kad bi tri studenta upisala pravni fakultet to se ne bi osetilo, ali ako je 100 ljudi u amfiteatru gde ima 100 mesta (a često ima više ljudi od stolica) dodavanje novog studneta će sigurno smanjiti kvalitet nastave. Dakle, resursi u obrazovanju su ograničeni, pa postoji rivalitet u potrošnji.

Sa druge strane lako je isključiti dodatnog korisnika iz obrazovnog procesa. Postoje kvote za upis i cena školarine. Postoji mogućnost isključivosti u potrošnji. Ne mogu svi da priušte studiranje na Megatrendu.

Zaključujem da je obrazovanje privatno dobro jer ima karakteristike i isključivosti i rivaliteta. Čim je nešto oskudno to je roba, time se trguje. Studenti upoređuju cenu studiranja i oportunitettne troškove izgubljenog dohotka sa svojim preferencijama i potencijalnim prihodom u budućnosti. Prevedeneo na naš jezik, ljudi jure obrazovanje jer im omogućava bolji poso i veću platu u budućnosti.

Robni egalitarizam je drugo. Može se debatovati da li svi moraju imati pravo na besplatno visoko obrazovanje i koliko to košta. Stav presudno zavisi od vrednosti u koje verujete. Ali se ne može debatovati oko toga koja je ekonomska priroda znanja - Znanje je roba i tačka!

Ah taj Fejzbuk! Vol.2

Blogovanje je dobilo novu dimenziju od kad ima fejzbuka. Ponovo sam nabasao na jednu interesantnu internet grupu. Ideja grupe je da se skupi 10.000 studenata koji su za dosledno primenjivanje tzv. bolonje. Prvo se skupljaju na internetu a onda po rečima kreatora puno ulice. (Doduše sa deset hiljada studenata, teško da može da se napuni više od jedne ulice.)

A zahtevi su sledeći:

1) Hoćemo da posle 3 godine studiranja u nazivu diplome imamo naziv "struke", posle 4 "diplomirane struke" a posle 5 "master - diplomirana struka"

2) Hoćemo nazad apsolventski staž i opciju ubrzanog studiranja

3) Hoćemo da u svim rokovima možemo da izlazimo na odslušane ispite

4) Hoćemo spuštanje i fiksiranje ESP bodova za prelazak na budžet na realnu granicu

5) Hoćemo izjednačavanje uslova polaganja ispita na svim fakultetima, da se konačno definiše šta podrazumevaju pod "Bolonjom"

Pa da počnem.... Kao prvo, apsolutno sam ubeđen da niko od kreatora grupe, nikada nije pročitao bolonjsku deklaraciju. Na ovom forumu možete naći vezu za sajt na više mesta, ali evo ponovo! Kao drugo, vrlo je diskutabilno da li je bolonjski proces vrhunac Evropskog prosvetiteljstva ili birokratizovani promašaj. Dalje, vrlo je upitno je li to pravac u kome treba da se kreće reforma visokoškolskog obrazovanja. Na blogu smo ponudili nekoliko različitih ideja.

Suština bolonjskog procesa je sledeća. Formirati takav sistem u kome je moguć protok studenata i profesora, zatim napraviti univerzalni sistem bodova, koji bi diplome iz različitih zemalja činio uporedivim - time se formira i univerzalni sistem zvanja. Na kraju svakoj zemlji se ostavlja diskreciono pravo da odredi kako će primeniti Bolonjsku deklaraciju, gde mora da ispuni dve gorepomenute ideje. Sa druge strane država može da odluči da ne primenjuje bolonju u celokupnom viskom obrazovanju ili u delovima. I takvih slučajeva ima u Nemačkoj, Španiji, Italiji... Za početak, kritičarima sadašnjeg državnog obrazovanja u Srbiji predlažem da se prvo upoznaju sa stvarima koje traže. Zapravo, pitanje je da li je Bolonjska deklaracija uopšte dobro rešenje - ja mislim da nije.

E sada, kada bi se gađali tramvajima, zahtevi sa fejzbuk grupe imaju veze sa doslednom primenom bolonje. Ko je ikada čitao deklaraciju odmah zna da 1. i 4. zahtev padaju u vodu. Postoje dva zvanja a izmišlotina sa dilpomiranom strukom je kompromis napravljen 2006. godine kako bi se smirili tadašnji diplomirajući studenti. Uostalom kao što sam već pisao, poenta je u transkriptu ocena gde se vidi šta i koliko si polagao i koje su ti ocene, manje je bitno kako se ta diploma zove, pogotovo što se drugačije zove u svakoj zemlji. Da bi diplome bile uporedive bachelor mora biti 180 ESPB a master 300 ESPB. Po meni bi bilo mnogo logičnije da se traži da se ujednači broj godina za bachelor degree na svim fakultetima, npr. svi tri! Četvrti zahtev je kao što sam u prošlom postu na blogu tvrdio, vapaj studneata koji bi lakše studiranje - ne pitam za kvalitet! Ideja bolonjskog procesa je da se upisuju bodovi, ne godine. One bodove koje nisi položio ponovo upisuješ i polažeš sledeće godine po standardnoj proceduri - predavanja, vežbe, ispit (kako je već organizovano - to Bolonska deklaracija ne definiše iako mnogi u zabludi veruju). Maksimalni broj bodova koji može da se upiše je 60, ekvivalent jedne godine studija, ali to znači da prenošenja ispita nema. Prenošenje je relikt studiranja devedesetih kada se fakultetima kupovao socijalni mir.

Peti zahtev mi uopšte nije jasan. Ne vidim svrhu da se unifikuju sistemi ispitivanja na recimo medicinskom i istoriji umetnosti. Iako ne znam šta su kreatori mislili pod tim generalno sam protiv bilo kakve birkokratske unifikacije na višem nivou od statuta fakulteta.

E sad šlag na tortu dvojka i trojka. Što se apsolventskog staža tiče, pisali smo i diskutovali o tome na prethodnom mom postu na SOF-u. Samo bih da dodam da u dolsednoj primeni bolonje apsolventski rokovi ne mogu postojati, jer se svi nepoloženi bodovi, ponovo upisuju, slušaju itd. A ubrzano studiranje i dalje postoji kao opcija i uvek će postojati. Svaki fakultet ima diskreciono pravo da organizuje ubrzano studiranje tako da ovo više dalje ne bih komentarisao. Zahtev broj 3, nije baš jasan. Ali kao što sam nekoliko puta objasnio, dosledna primena Bolonjske deklaracije ne bi podrazumevala polaganje ispita koji nisu odslušani - pritom odslušani podrazumeva pohađanje svih časova, polaganje svih kolokvijuma i aktivno učestvovanje u nastavnom procesu. Ako se to u školskoj godini u kojoj su bodovi predmeta upisani, nažalost ne učini - ponovo se taj isti predmet, njegovi bodovi, upisuju u narednoj školskoj godini. Ideja je da onaj student koji nije uspeo da položi ispit u 4 do 5 rokova nije dobro savladao gradivo i trebalo bi ponovo da sluša predmet. Tu naravno dolazi i pitanje oktobra dva, koji takođe ne bi postojao po bolonji jer ulazi u sledeću školsku godinu u kojoj nepoloženo mora ponovo da se upiše.

Sve u svemu vrlo neargumentovani i neracionalni zahtevi. Neargumentovani jer je osnova ovih zahteva citiram: "ZAR TRAŽIMO MNOGO?". Neracionalni zato što nisu u vezi sa premisom citiram: " DA BOLONJSKA DEKLARACIJA BUDE U POTPUNOSTI PRIMENJENA...".

Ja iskreno sumnjam da je ideja ovih studenata bila uopše bolonja, jer je očigledno nisu čitali. A nisu, po mojoj pretpostavci, ni mali ni nameru čitati. Ovde je osnovni motiv olakšati studije. Niko se ne brine za kvalitet a on nije ni interes kreatora. Lakše, što brže ne pitam kolko' košta, kolko' valja samo daj zvanje i diplomu.

Pesma domaće grupe Endorfin kaže: "10.000 izvinjenja devojci koja čeka, koja sedi na stolici što vrti se u krug...". Ako ovako budemo nastavili da "reformišemo" visoko obrazovanje, 10.000 studneata ostaće na ulici do ispunjenja zahteva - vrtećemo se i dalje u krug!

BU2 - drugi i pravi ?

Pre par dana, pričam ja tako, sa jednim prijateljem, na temu visokog obrazovanja. U toj priči, on je, onako, možda slučajno, spomenuo jednu vrlo zanimljivu tezu. Naime, priča je o tome, da ne bi bilo loše da država otvori još jedan Univerzitet u Beogradu, s tim što bi ovaj drugi bio, delom u vlasništvu države, a delom u privatnom vlasništvu. Univerzitet bi bio pandan Beogradskom Univerzitetu i najžešći konkurent. Imao bi sve traženije fakultete koje ima i BU. Administracija bi bila veća, ali bi studentata bilo dosta manje na jednog profesora, tako da bi predavanja bila kvalitetnija. Profesori bi mogli da biraju gde će da rade. Samim tim, bila bi stvorena konkurencija BU, koja bi pre svega bila kvalitetna. Čini mi se da bi to najviše pokazalo koliko su, u stvari, reforme neophodne u obrazovnom sistemu. Deo privatnog kapitala koji bi bio uložen u novi Univerzitet, zasigurno bi podrazumevao kvalitetno osoblje, stručno u svojim oblastima, priznato u Evropi, u čija istraživanja valja investirati i za njih dobro plaćati. Neki bi prihvatili, neki ne. Oni što ne bi bili pozvani ili ne bi prihvatili, mogli bi da ponovo da serviraju studentima priču da su to "laki" fakulteti, koje može svako da završi, kao što konstantno pričaju o postojećim privatnim fakultetima. Međutim, u ovom novom slučaju, malo koji student bi mogao da sluša i da veruje u te priče, jer ne bi imale nikakvog osnova. Nakon toga, studenti bi prelazili na novi Univerzitet gde bi imali bolje uslove studiranja i, verovatno, priznatiju diplomu. Šta onda preostaje starom Univerzitetu u Beogradu? Jedino to da se reformiše od temelja. To znači da fakulteti koji imaju po 30 studenata NE MOGU postojati zasebno, već kao deo nekog fakulteta. To znači da će profesori udostojiti svakog studenta svog odgovora, pa makar njegovo pitanje bilo i najgluplje na svetu. To znači da je potrebno da se stvore uslovi da profesori budu ono što im je titula, a ne samo predavači. To znači da ne postoji socijalna donacija države, već stipendija. To znači da studenti mogu, ono što nauče, da vide i praktično, kao npr. savremena laboratorija na svakom fakultetu. I na kraju, to znači da student uči, da bi znanje primenio kasnije, a ne da bi završio fakultet i imao diplomu "za nedaj bože". 

Ah taj Fejzbuk!

Danas sam nabasao na jednu grupu na facebook-u. Vrlo intrigantne informacije. Ko god je napravio grupu vrlo je isfrustriran onim što kritikuje. Koliko su provere informacije još nisam uspeo da saznam. Za sada mi se čini da je neko "pustio bubu" pre nego da se radi o realnim stvarima. Da ne dužim mnogo suština je u tome da se za "bolonjske" studente na Ekonomskom fakultetu planira ukidanje apsolventskih rokova, pa će studenti morati da preostale ispite ponovo upisuju i slušaju. Drugi vapaj bavi se nekom kvazi idejom da se redefinišu diplome koje se dodeljuju studentima nakon završenih osnovnih studija i mastera. Pritom, kreatori grupe kritikuju kako se selektivno primenjuje Bolonja i ne poštuje zakon.

U bolonjskoj deklaraciji (o kojoj ste mogli ranije da čitate kod nas na blogu ovde i ovde) ne piše, ama baš ništa o apsolventskim rokovima a diplome su jasno definisane preko ESPB poena. Domaća interpretacija bolonje vidi se u Zakonu o visokom obrazovanju. Koga baš interesuje neka pogleda.

Koliko ja razumem, ne postoji mogućnost, u okviru postojećeg zakona, da se menja status diplomiranih ekonomista, nakom završenih master studija - najava izmena zakona nema. Pritom smatram da sama diploma, niti njen naziv, niti neko kvazi zvanje, sami po sebi nemaju nikakav značaj ako iza njih ne stoji znanje. Uostalom poslodavcima je najmanje bitno kako se koja diploma zove, već je značajno koliko godina su studije trajale, koji ispiti su polagani, koja je prosečna ocena i na karju najvažnije, šta kandidat za posao stvarno zna i ume. Koliko se ja razumem u visoko obrazovanje, ova priča oko izmena zvanja nema realnu potporu. Kako se navodi u grupi da ova priča važi i za studente generacije 06, podcetio bih da postoji već stotinak studenata koji su završili fakultet iz te generacije, dobili diplome, upisali master. Koga interesuje neka nađe nekoga i neka proveri šta im piše na diplomi. Ja sam to uradio, ali saznanja iz tog "jeresa" neću sada podeliti sa vama.

A sada da se vratimo na apsolventske rokove. Prvo mislim da je apsolventski rok samo izlaženje u susret nesavesnim i neredovnim studentima i da mogu postojati samo pod posebnim uslovima. A drugo potpuno mi je neshvatljivo zbog čega kreatori fejzbuk grupe ove rokove povezuju sa bolonjskom deklaracijom? Na to će oni morati da odgovore.

No, mislim da je potpuno iluzorno raspravljati o postojanju apsolventskih rokova i mogućnosti za mesečno izlaženje na ispite, ako student nije odslušao predmet. Ako studnet nije išao na vežbe i nema potpis, nema šta da traži na ispitu. Makar mu to bio poslednji. Pa tako, ako nekome ostane jedan ili više ispita koje uopšte nije slušao, po mom mišljenju, mora produžiti studije, da odsluša i prođe ispite regularno. Samo ako nakom završetka osmog semestra student ima položene sve kolokvijume iz preostalih ispita, onda možemo govoriti o opravdanosti apsolventskih rokova. Mada je i tada vrlo diksutabilno - drugom prilikom. Primera radi, neko ko je prošao prvu ogdinu i preneo dva, pa drugu i preneo dva, pa će sada treću i prenese jedan, i dalje može biti na budžetu, odslušati i dati ajde recimo pet ispita u četrtoj godini - može biti regularan budžetski student neposredno pre apsolventskog staža i sa 10 prenetih, nepoloženih ispita. To je čitava jedna godina studiranja. Ako neke ispite nije uopšte slušao, pa ni položio, šta je normalnije nego da te ispite ponovo upiše u narednoj godini. Ne vidim razlog zašto bi neko imao pravo da polaže ispit koji nije slušao?!

Ja razumem bojazan studenata oko sledećeg mogućeg scenarija. Studnet položi većinu ispita, položi predispitne uslove i kolokvijume na ostalima, ali ne stigne da ih da u tekućoj školskoj godini. Do sada je mogao da upiše apsolventski staž i bez ponovnog slušanja predmeta, na osnovu već položenih kolokvijuma, samo izlazi na ispite i dovrši fakultet. Bojazan je da bi navedene promene, istaknute na strani grupe sa Fejzbuka, dovele do toga da sada taj isti student ispite koje nije položio u školskoj godini ponovo upiše. To kreatorima grupe predstavlja trn u oku a moje pitanje je, a šta je tu problem? Ista stvar važi za studenta, recimo druge godine, koji ne položi Teoriju cena ove godine. Sledeće godine, ako želi da izađe na cene, mora da izađe na kolokvijume ponovo, eventualno dolazi na vežbe i predavanja (naravno profesor može izaći u susret i ne tražiti ponovo kolovkijume od studenta, ali se svakako čeka novi rok). Po čemu se ispiti iz četvrte godine razlikuju od onih iz druge?

Rešenje? Odlušaš poslednji semestar, niko ti ne može oduzeti pravo da polažeš ispite u septemrbu, oktobru, oktobru II. Ako neki ispit nisi pratio, nisi polagao kolokvijume, išao na vežbe i sl. upiši ga sledeće godine. Zašto bi uopšte imao rpavo da polažeš nešto što nisi slušao? Nisi dao sve ispite do oktobra II? Prenesi preostale poene u narednu 5 godinu u kojoj ćeš dovršiti studije. To što se nešto zove apsolventski staž a ustvari je dodatna godina studiranja, je samo ILUZIJA - već sam pokazao da je moguće postati apsolvent sa 10 ispita a ustvari samo lažeš sebe (naravno samofinasirajući mogu da prave još veću farsu, pa nije redak slučaj da neko 4 godine prenosi ispite, jedva upsuje godine, i postane apsolvnet sa više od pola preostalih ispita). Ako neko zapravo, pojedine ispite ostavlja sa namerom da ih polaže u apsolventskom stažu on samo faktički prolongira studiranje. Neka onda i studira duže. Bolonjska deklaracija, čije poštovanje studneti traže, baš to i kaže. Položi ispite u regularnim rokovima. Nisi položio, upiši poene ponovo!