Český sen (2004)

Mnogi se slažu da je FEST 2005 bio jedan od naboljih u poslednjih desetak godina. Ne zbog posebno dobre organizacije već zbog selekcije filmova koji su prikazani. Pored Brokeback Mountain (ako mene pitate remek delo Anga Lija) i filma Crash, trostrukog dobitnika oskara, jedan film privukao je posebnu pažnju. Český sen je i dalje moj omiljeni dokumentarni film ikada.

Radnja se odigrava u tranzicionoj Češkoj, neposredno pred ulazak u EU. Dvojca diplomaca umetničke akademije (režija), odlučuju da naprave veliki "eksperiment" - reklamiraju nepostojeći hipermarket. Iako sami autori (Vit Klusak i Filip Remunda) ne pretenduju da daju odgovor šta je tačno poruka filma on se svakako može posmatrati kao angažovana kritika tranzicionog, grabežljivog društva. Ispituju se socijološke i kulturološke pojave koje stoje iza novonastalog okruženja i to na prelazu iz društva oskudice u potrošačko društvo. Film na briljantan način ukazuje na anomalije koje se pritom javljaju. Mene je fascinirala sposobnost autora da prepoznaju motive i porive ljudi koji ih teraju na neljudsko ponašanje u novom okruženju.

Neverovatne su i sličnosti između Srbije i Češke. Iako nije ista faza tranzicije u kojoj se Srbija danas nalazi i ona faza u kojoj je Češka bila 2003. godine, neverovatna je sličnost između pojava u društvu koje se beleže u obe zemlje. Pre nekoliko godina, kada je širom Srbije otvore niz velikih tržnih centara, događale su se iste stvari koje su na plastičan način prikazane u filmu a i "proverene" kroz masovni eksperiment - gužve, otimanje za proizvode, pohlepa, redovi, promena životnih navika i sleidba u šoping molove.

Još jedan aspekt filma je veoma bitan. Autori i njihovi saradnici u prevari (marketing agencija) vode nas kroz celokupan proces formiranja brenda (novog tržnog centra koji se baš i zove češki san). Od kreiranja zaštitnog znaka, preko ispitivanja tržišta, pravljenja reklamne kampanje pa sve do šminkanja i oblačenja "menadžera" (koje igraju dvojca autora filma).

Zbog svog specifičnog uvida u "marketing proces" ovaj film bi bez ikakve sumnje mogao da nađe mesto u programu jednog od predmeta koji se bavi tržišnim istraživanjima ili marketingom na Ekonomskom fakultetu. Ovaj film je pravo umetničko delo jer ne daje konačne odgovore, već nudi bogatu sliku utisaka i mrežu šara modernog društva koja nam dozvoljavaju da na različite načine tumačimo i razumemo čoveka, zarobljenog u tranzicionoj džungli. Ovaj film bi zbog toga bio neiscrpan materijal za studente Socijologije, Psihologije pa čak i Filozofije. Naravno, mladi režiseri i autori dokumentarnih filmova mogu pronaći mnogo inspiracije za svoja buduća dela. Na kraju, budući politikolozi (ali i ostali) mogu preispitivati opravdanost finansiranja ovakvih filmova "iz zajedničke kase" (film je finansiralo ministarstvo kulture Češke, zamalo da ministar podnese ostavku).

Moj predlog bi bio da se ovaj film uvrsti kao materijal za odgovarajuće predmete u širokom spektru nauka koje bi u ovom fenomenalnom ostvarenju pronašle rudnik inspiracije.

Český sen ne smete propustiti!

Izboravanje

U prethodnom postu smo videli kako su prošli izbori na Filozofksom fakultetu. Žalosna je činjenica da u Srbiji nije moguće formirati kućni savet bez aminovanja partije a kamoli izabrati Studentski parlament. Javna je tajna da političke partije imaju upliv u izbor studentskih predstavnika i na drugim fakultetima. Na Ekonomskom fakultetu to nisam primetio. Možda je to rezultat moje neobaveštenosti ili je parlament toliko neuticajan da čak ni partije nemaju interes da ga razkomadaju. Svakako sam protiv partijske podele parlamenata, mada nema ništa protiv da neko bude član omladine neke partije i član Studentskog parlamenta - sve dok te dve funkcije ne meša.

Loše je shvaćena bolonja kod nas, to sam već mnogo puta ponovio. Pa je i institucija parlamenta pogrešno uvede, kao zamena za sve ostale vidove studentskog ogranizvovanja. Bespotrebno je glas studenata sveden na glas parlamenta. No, kada je već tako onda je nezavisnost parlamenta od politikih partija ključna. Bitna je još i transparentnost i dostupnost parlamenta širokom krugu studenata (ili kao kanal informacija ili za direktno učešće).

Osvnuo bih se na izbore na EKOF-u. Organizacija "Kalimero", koja je priredila proteste pre dve , tri nedelje, kandidovala se na predstojećim izborima. Baš kao što sam i predvideo. Sada predviđam da će Kalimero odneti tesnu pobedu na sledećim izbori (želim gajbu piva ako se predviđanje ostvari). Iako su oni prvi kritikovali Studentski parlaement da ništa ne radi i da je pun korumpiranih članova studentskih organizacija (formulisao sam ne citiram), sada se kandiduju za taj isti Parlament. Drugo, navodili su da je kasno i nepotrebno gubiti vreme na te procedura, da više ne može da se čeka i da se mora na proteste odmah.

Kandidovanje Kalimera na izborima ne mora nužno biti nelegitimno, ukoliko su spremni da promene način rada u Parlamentu i aktivnije pristupe sprovođenju svojih ideja kroz ovaj novi kanal. Jedna stvar je indikativna, mada ne mora ništa da znači i tu se ograđujem, da se mnoga lica koja se vide na fotografijama protesta, koja stoje iza Kalimera, mogu videti u kancelarijama drugih organizacija na EKOF-u. Za neke osnovano sumnjam da su i članovi istih.

Može da se desi da su oni protesti bili samo uvod za izbore i da je cilj ustvari bio osvajanje vlasti u Studentskom parlamentu. Pošt je to sada samo mogućnost ja ne bih nikoga optuživao. Ali, da li je to bila samo farsa ili stvarno iskreni pokret studenata videćemo kroz par meseci.

Filozofiranje i politika

Jedna vest i jedna malo drugačija vest.

A evo ga jedan film. Prosudite sami. Ako neko ima još materijala molim neka ostavi u komentarima. Ja o ovome neću da sudim mislim da nisam dovoljno informisan.

Evo šta je politika odgovorila.

Nešto drugačiji komentar e-novina.

Vidimo se u čitaonici (2009)

Vrlo kreativno i interesantno.

video 1

video 2

video 3

video 4

Diplomirani after all?

Prošlih meseci dobrano sam kritikovao studentske facebook pokrete koji su pripremali skorašnje proteste (možete se podsetiti ovde i ovde ). Nisam komentarisao dešavanja u proteklih nekoliko nedelja čekajući da vidim šta će se desiti. Poslednja vest koja je stigla (1. aprila doduše, nadam se da nije ministarska šala) prilično je velika, ukoliko je tačna. U predlogu izmena zakona o visokom obrazovanju stoji da se zvanje "diplomirani" stiče posle četvorogodišnjih studija. To je bio jedan od osnovnih zahteva studenata na protestima prošle nedelje. Ipak želeo bih da dodam nekoliko kritika.

Prvo, treba primetiti da su prošlonedeljni protesti organizovani odlično. Pojavilo se par hiljada studenata koji su u prilično mirnoj atmosferi prošetali gradom. Nije bilo incidenata, nije bilo neredovnih saobraćajnih gužvi u gradu... To je napredak u protestnoj praksi studenata Beogradskog univerziteta.

Drugo, moje mišljenje je da kritike zahteva studenata i dalje stoje. Mislim da u protestima i pokretima nema ideje kako treba reformisati visoko obrazovanje. Zapravo, studenti se zalažu za sadašnji sistem samo sa nešto izmenjenim kriterijumima i detaljima koji će olakšati njihov život i rad. Vraćanje apsolventsih rokova, smanjenje školarina, ublažavanje kriterijuma za upis godine i prelazak na budžet - nisu novi zahtevi i njihovo prihvatanje ne bi nosilo nikakvu fundamentalnu promenu. Ništa nelegitimno, ali nas takav pristup neće dovesti do kvalitetnijeg visokog obrazovanja. Dakle, i dalje zameram nedostatak vizije i smelosti da se pokrenu najbitnija pitanja reforme obrazovanja (način finansiranja, koncepcija programa nastave, konkurencije fakulteta, pooštravanje kriterijuma). Razumem i delom zašto se studentski pokreti ne bave dugoročnom perspektivom (mada ih to ne pravda). Studentima trenutno gori pod nogama, vide da se njima niko ne bavi a nisu spremni da podnesu žrtvu (da prihvate ulogu tranzicione generacije koja bi morala više da se potrudi i radi ali da to donese šansu za promenu sistema).

Imao bih još nešto da zamerim studentima Beogradskog univerziteta. Najvažnije za poziciju studenta na tržištu rada je šta stoji iza diplome koju nosi a ne kako se ona zove. Poenta bolonjskog sistema je uporedivost diploma na nivou cele Evrope i to preko sistema ECTS bodova. Pojam diplomirani inžinjer ili samo inžinjer više nisu u fokusu (pogotov neće biti u perspektivi od nekoliko godina kada današnji studenti uđu na tržište rada). U fokusu su broj bodova koje diploma nosi, predmeti koji su odslušani. Mada je praksa da naši poslodavci sve više gledaju sporedne veštine i znanja koja se ne stiču kroz redovno obrazovanje. Današnja pismenost podrazumeva i poznavanje engleskog i rada na računaru - a to vas redovne studije teško mogu naučiti. Dakle, fokusiranje na naziv diplome je sekundarno pitanje ako je obrazovni sistem loš - nadam se da se u toj oceni možemo složiti.

Treće, kritikovao bih i pristup ministarstva protestnim zahtevima. Ako kod studenata nema dugoročne perspektive i vizije kod ministarstva ima još manje. Odluka da se četvorogodišnja diploma zove diplomirani (upiši profesiju po želji) je samo ustupak studentima kako bi se izbegli dalji protesti. Imperativ nije bio da se odredi pravac razvoja viskog obrazovanja pa da se u okviru tog pravca definiše i pozicija diploma već da se izbegnu dalje tenzije i problemi (to je potvrđeno u izjavama iz ministarstva). Takav pristup sigurno nije zdrav ma kakve posledice bile - ovaj put su dobre ali gde nas sve arbitrarni i nevizionarski pristup reformi u budućnosti može odvesti? Ministar je izjavio da je Srbija dobar primer primene Bolonjske deklaracije. Slatko me je nasmejao. Ne bih sada da ulazim u dalju diskusiju ove izjave samo bih da primetim da je paradigmatičan primer loše primene bolonje postojanje četvorogodišnjih studija uopšte. Da su uvedena dva nivoa studija, trogodišnji bečelor i petogodišnji master, polovina zahteva sa prošnoledeljnih protesta ne bi ni postojala. Problem oko usklađivanja diploma i zvanja ne bi postojao. Verujem da bi i studije drugačije morale da se organizuju pa bi i problem sa apsolventskim rokovima izostao. A zašto je ministarstvo uopšte dopustilo formiranje četvorogodišnjih studija. To je bio ustupak fakultetima koji nisu bili spremni za radikalne reforme, koji su težili da se u suštini i ne promene. Reuzltati su pritom i dalje loši. Tako je napravljen ustupak profesorima, njihovim zastarelim programima i predmetima pre pet godina kada je donet zakon. Pre dve godine je pravljen ustupak fakultetima i upravama u procesu dobijanja akreditacija - svi su je dobili. Danas se pravi ustupak studentima u izmenama zakona jer oni nisu spremni na strože kriterijume koje zateva primena Bolonjske deklaracije. A vreme i šanse za pravu reformu neprestano prolaze.