40:60

Na Ekonomskom fakultetu je od ove školske godine promenjeno učešće predispitnih obaveze i ispita u konačnoj oceni. Sada je taj odnos 40:60. Ovakva promena se može pozdraviti i podržati ali je ona ipak samo kozmetička. I dalje polaganje ispita i konačna ocena zavise od ispita i jednog dana u ispitnom roku. Mislim da je to loše. Zapravo sistem je tako podešen da onemogućava polaganje ispita pre samog roka, pritom povećava opterećenje studenta tokom semestra i na kraju predstavlja dodatni teret za studente koji se bore za najviše ocene. Pokušaću da obrazložim prethodna tvrđenja.

Time što je povećano učešće predispitnih aktivnosti u oceni nije učinjena preterana usluga studentima. Zapravo, čini mi se da je u pitanju medveđa usluga. Sada su studenti još više pritisnuti da dolaze redovno na predavanja i vežbe i više učestvuju u nastavi. To je dobro. Loše je što iza takvog pritiska ne stoji adekvatna nagrada. Samo 40% ocene i dalje ne može da rastereti studente u ispitnom roku - samo im nameće dodatni pritisak tokom semestra. Studenti i dalje moraju najviše truda i zalaganja da pokažu u sabijenih mesec dana ispitnog roka. Primorani su, što je i vrlo čest slučaj, da ispite ostavljaju za naredne ispitne rokove. Dominantno uverenje je dati sve ispite do kraja junskog roka nemoguće. Ja mislim da je to veoma loše. U srži reforme viskog obrazovanja, bar što se tiče Ekonomskog fakulteta, trebalo bi da bude cilj da vredni i redovni studenti čiste ispite u junu i julu, ne u oktobru III.

Sa druge strane široke preispitne obaveze čine i dodatni teret najboljim studnetima. Oni sada, ukoliko žele najviše ocene, ne smeju da podbace na kolokvijumima ili predispitnim obavezama, jer svaki izgubljen procenat od 40% koji se mogu osvojiti pre konačnog ispita, zapravo smanjuju mogućnosti za dobijanje visoke ocene na kraju. To je i dodatni pritisak jer sjajno odrađen konačni ispit često ne mora biti dovoljan za visoku ocenu ukoliko je greška napravljena na nekom od prethodnih ispitivanja (pritom se isto gradivo ponekad ispitijue i tri puta na različite načine). Na kraju, ovakav odnos odgovara lošijim studentima i onima koji se bore za prolaz. I to tako što im omogućava da mnogo poena (i dalje ne dovoljno za prolaz) osvoje preko prisustva, prezentacija i sl... Uz samo položen kolokvijum to im ne ostavlja previše poena koje moraju ostvariti na konačnom ispitu. Neki profesori su čak uveli i zbirne poene, pa na mnogim predmetima više nije neophodno osvojiti preko pola na ispitu za konačnu šesticu. Čini mi se da je ovakva raspodela dovela do toga da više ljudi položi ispit, pogotovo tamo gde su ispiti pismeni i da je omogućila najlošijima bolje ocene. To je svakako dobro jer može mnoge vredne ali preopterećenje studnete da izvuče iz kritične zone. Naravno i dobar deo onih koji ne žele da se trude previše, nego samo žele šesticu, mogu to da učine sa nešto manje truda nego ranije.

Povećavanje učešća predispitnih obaveza na ovakav način može biti opravdano ukoliko je to samo usputna stanica prema Kopernikanskom obrtu - dominaciji predipistnih aktivnosti u konačnoj oceni i polaganju ispita pre samog ispitnog roka.

Pozitivni efekti koji su prethodno navedeni mogu biti dostignuti i drugim merama, pa i prebačeni, a da se pritom olakša posao najboljima i ukupno studenti rasterete.

Jedno rešenje bi moglo da bude da se napravi gore pomenuti obrt te da odnos bude 60:40. To bi omogućilo da svi studenti koji na predispitnim obavezama ostvare 51 i više bodova (što je u rangu ocena 10 i 9) imaju položen ispit u džepu. Onda se konačni ispit ostavlja za one koji žele visoku ocenu ili za studente kojima nedostaje još samo mali deo ukupnih poena da bi prebacili 51%. Na taj način bi studenti dobijali pravu nagradu za redovno posećivanje vežbi i predavanja, kolokvijumi bi imali veću specifičnu težinu pa bi omogućili da se ocena gradi na manjim delovima gradiva, ali i na kraju popravi ukoliko je potrebno. Mnogi će reći to može i sada. To je tačno, ali sa samo 40% na predispitinim obavezama student i dalje mora najviše snage da ostavi za konačni ispit i da gine u ispitnom roku. Ovako bi se potpuno preokrenula suština studiranja. Od životarenja od roka do roka ka suštinskom učešću u nastavnom procesu. Primarno je da se pomeri fokus sa utiska na ispitu ka nastavi, sa konačnog ispita na kolokvijume. Naravno ovakva mera bi zahtevala i niz propratnih reformi, ali se čini kao dobro polazno rešenje.

U narednom periodu ponudiću još potencijalnih rešenja i ideja kako bi moglo da se unapredi studiranje na EKOF-u.