Kada sam pisao poslednji post mislio sam da sam ubeđen da usmene ispite treba ukinuti. Međutim, što sam više istraživao ovu temu (i čitao) to sam više ubeđen da ne znam pravi odgovor. No, mogu da istaknem nekoliko stvari.
Prvo, usmeni ispiti su izuzetno pristrasni. Sa jedne strane profesori daju više ocene i više cene elokventnije studente, sa boljom dikcijom i izražavanjem. Ukoliko student ume da barata sa komplikovanim terminima i da ih stavi na pravo mesto u rečenici, može računati na blagonaklonost profesora. Takav odgovor ne mora biti poduprt poznavanjem mnogih od tih pojmova a lepo i pravilno izražavanje može kao kamuflaža, zataškati šupljine u poznavanju gradiva. Sa druge strane, profesor može, prostim manevrisanjem pitanja i podpitanja, favorizovati pojedine studente. Neki profesori cene i ako se student slaže sa njihovim stavovima, i mada ovo nije mana samo usmenih ispita, to može značajno uticati na krajnji rezultat. Obilato koristim ove propuste usmenih ispita i dosta dobro znam koliko je zaista moguće manipulisati odgovorima kako bi se osvojila viša ocena.
Drugo, usmeni ispit favorizuje studente koji imaju više iskustva ili veština u verbalnom prezentovanju. Ali to što je neko stidljiv, nemušt ili nevešt u govoru ne znači da on sutra ne može biti vrhunski stručnjak u pojedinim oblastima za koje su takva umeća nebitni.
Na kraju, usmeni ispit ostavlja diskreciono pravo profesoru da proceni tačnost odgovora, dok izostaje egzaktnost pismenog ispita. Pogotovo prednost u ovom aspektu imaju ispiti za pitanjima zatovrenog tipa.
Ovo su pitanja o kojima treba razmišljati. Samo bih naveo da postoje mnogo uspešniji obrazovni sistemi koji ne poznaju bilo koji vid usmenog ispitivanja. To je tamo deo tradicije, ali ako predstavlja primer dobre prakse zašto ne bismo preuzeli?
Нема коментара:
Постави коментар