60:40

U prethodnom postu sam pokušao da objasnim zašto mislim da je trenutna raspodela između predispitnih obaveza i ispita loša. Poslednja promena koja je ličila na približavanje novom načinu studiranja možda je bila medveđa usluga. Te promene se mogu prihvatiti ukoliko su one prelazno rešenje ka potpunom preokretu i dominaciji predispitnih obaveza u ukupnoj oceni. Kopernikanskog obrta još nema. Na kraju sam pokušao da objasnim kavi bi bili efekte takvog obrta. To je bilo jedno rešenje a sada ću ponuditi nešto drugačiji koncept.

Jedno od rešenja moglo bi da bude promena načina ocenjivanja. Sada je sistem takav da ko god osvoji 51% od ukupnog broja poena dobija 6. Za po deset posto se podiže prag za svaku narednu ocenu, tako da je za deset potrebno osvojiti preko 91%. Pojedini profesori su, videvši da mnogo studenata dobija dobre ocene, taj prag podigli i preko 95%. Mislim da je ovde potrebna potpuna promena. Trebalo bi meriti uspeh studenta u odnosu na njegovu generaciju, ne u odnosu na test. Ispiti, kako god bili organizvoani, ne moraju biti test sveopšteg i svedetaljnog znanja iz neke oblasti. Oni moraju ispitati kako student razume koncepte prikazane u ispitnoj materiji i do kog stepena je razvio logiku koja stoji iza tih koncepata. Testove je potrebno proširit tako da je gotovo ne moguće uraditi sve za dato vreme. Tako se omogućava studentima da pokažu dobro znanje iz onih oblasti koje su im najbliže, najinteresantnije ili će se time baviti u budućnosti. Nije neophodno da jedan student zna do detalja svaki element predmeta da bi dobio najbolju ocenu. On mora da pokaže vrhunsku analitičku sposobnost, suštinsko razumevanje pretpostavki modela i da pokaže sposobnost primene koncepta na objašnjavanje realnih pojava. Čini mi se da trenutni ispiti propuštaju to da testiraju.

Kako bi se onda merila ocena? Kao 100% uspeha ne treba uzeti najviši mogući broj poena. Trebalo bi uzeti najboljeg studenta, pa onda njegov broj poena predstaviti sa 100%. Onda u odnosu na njegov broj poena treba meriti uspeh svih ostalih. Možda je još bolji metod da se uzme medijana 10% najboljih studenata po broju poena i da taj broj poena predstavlja merilo za sve ostale. Dalje je 50% te medijane 6, 60% daje 7 itd... Najbolji sistem postavljanja merila zavisi od karaktera ispita i od raspodele ocena među studentima. Ali je koncept jasan. Meriti uspeh studenata prema najboljima u generaciji, i svakog studenta sa onim do njega a ne sa nekim zamišljenim kriterijumom koji je propisao profesor.

Kakvi bi bili efekti ovakvog pristupa?

Prvo, situacija u kojoj od 100 studenata samo 6 položi ispit više ne bi bila moguća. Ukoliko skoro svi u generaciji osvoje mali broj poena, ispod 50%, oni ne bi pali ispit. Pali bi oni koji nisu uspeli da ostvare određen procenat od merila koja sam prethodno prikazao. Ukoliko bi veliki broj studenata položio sa jako malim brojem poena onda je to znak da profesor/ka traži neracionalno mnogo od studenata te da mora on/ona nešto da promeni u svom pristupu. Znam da bi sada mnogi krenuli da nabrajaju svoje profesore gde se dešava baš opisana situacija. Na EKOF-u bi ovo otprilike važilo za Računovodstvo, EKP, Nacionalnu ekonomiju (primer sa 100 i 6 je zapravo baš sa NE iz psolednjeg ispitnog roka)...

Ovo pak ne bi značilo da bi ispiti bili lakši. Oni bi bili durgačiji. Možda čak i teži za polaganje - tražili bi više znanja, veština za veći broj pitanja u ograničenom vremenu. Ali bi prolaznost bila veća. Pozitivna ocena više ne bi bila privilegija nekolicine najsposobnijih i najnadareniji studenata već bi ona bila omogućena i onima koji nisu dobro prihvatili gradivo ali su pokazali dovoljan minimum znanja u odnosu na generaciju. Naravno potpuno je besmisleno pričati samo o kozmetičkoj promeni načina ocenjivanja bez reforme predmeta, revizije literature i novog pristupa profesora. Ali ova mera sama, čak i da izostanu drugi elementi reforme, donosi opipljiva poboljšanja.

Koji bi bio problem sa ovakvim promenama?

Iako postoje načini teško bi bilo uklopiti ovakav sistem merenja u usmene ispite. Međutim, rešenje tog problema je izuzetno lako. Ukinite usmene ispite! Tu, zapravo, dolazimo do sledeće ideje a to je potpuna preorijentacija na pismene ispite. O ovome je potrebna ozbiljna debata a svoje mišljenje ću izneti u narednom postu.