Blogovanje je dobilo novu dimenziju od kad ima fejzbuka. Ponovo sam nabasao na jednu interesantnu internet grupu. Ideja grupe je da se skupi 10.000 studenata koji su za dosledno primenjivanje tzv. bolonje. Prvo se skupljaju na internetu a onda po rečima kreatora puno ulice. (Doduše sa deset hiljada studenata, teško da može da se napuni više od jedne ulice.)
A zahtevi su sledeći:
1) Hoćemo da posle 3 godine studiranja u nazivu diplome imamo naziv "struke", posle 4 "diplomirane struke" a posle 5 "master - diplomirana struka"
2) Hoćemo nazad apsolventski staž i opciju ubrzanog studiranja
3) Hoćemo da u svim rokovima možemo da izlazimo na odslušane ispite
4) Hoćemo spuštanje i fiksiranje ESP bodova za prelazak na budžet na realnu granicu
5) Hoćemo izjednačavanje uslova polaganja ispita na svim fakultetima, da se konačno definiše šta podrazumevaju pod "Bolonjom"
Pa da počnem.... Kao prvo, apsolutno sam ubeđen da niko od kreatora grupe, nikada nije pročitao bolonjsku deklaraciju. Na ovom forumu možete naći vezu za sajt na više mesta, ali evo ponovo! Kao drugo, vrlo je diskutabilno da li je bolonjski proces vrhunac Evropskog prosvetiteljstva ili birokratizovani promašaj. Dalje, vrlo je upitno je li to pravac u kome treba da se kreće reforma visokoškolskog obrazovanja. Na blogu smo ponudili nekoliko različitih ideja.
Suština bolonjskog procesa je sledeća. Formirati takav sistem u kome je moguć protok studenata i profesora, zatim napraviti univerzalni sistem bodova, koji bi diplome iz različitih zemalja činio uporedivim - time se formira i univerzalni sistem zvanja. Na kraju svakoj zemlji se ostavlja diskreciono pravo da odredi kako će primeniti Bolonjsku deklaraciju, gde mora da ispuni dve gorepomenute ideje. Sa druge strane država može da odluči da ne primenjuje bolonju u celokupnom viskom obrazovanju ili u delovima. I takvih slučajeva ima u Nemačkoj, Španiji, Italiji... Za početak, kritičarima sadašnjeg državnog obrazovanja u Srbiji predlažem da se prvo upoznaju sa stvarima koje traže. Zapravo, pitanje je da li je Bolonjska deklaracija uopšte dobro rešenje - ja mislim da nije.
E sada, kada bi se gađali tramvajima, zahtevi sa fejzbuk grupe imaju veze sa doslednom primenom bolonje. Ko je ikada čitao deklaraciju odmah zna da 1. i 4. zahtev padaju u vodu. Postoje dva zvanja a izmišlotina sa dilpomiranom strukom je kompromis napravljen 2006. godine kako bi se smirili tadašnji diplomirajući studenti. Uostalom kao što sam već pisao, poenta je u transkriptu ocena gde se vidi šta i koliko si polagao i koje su ti ocene, manje je bitno kako se ta diploma zove, pogotovo što se drugačije zove u svakoj zemlji. Da bi diplome bile uporedive bachelor mora biti 180 ESPB a master 300 ESPB. Po meni bi bilo mnogo logičnije da se traži da se ujednači broj godina za bachelor degree na svim fakultetima, npr. svi tri! Četvrti zahtev je kao što sam u prošlom postu na blogu tvrdio, vapaj studneata koji bi lakše studiranje - ne pitam za kvalitet! Ideja bolonjskog procesa je da se upisuju bodovi, ne godine. One bodove koje nisi položio ponovo upisuješ i polažeš sledeće godine po standardnoj proceduri - predavanja, vežbe, ispit (kako je već organizovano - to Bolonska deklaracija ne definiše iako mnogi u zabludi veruju). Maksimalni broj bodova koji može da se upiše je 60, ekvivalent jedne godine studija, ali to znači da prenošenja ispita nema. Prenošenje je relikt studiranja devedesetih kada se fakultetima kupovao socijalni mir.
Peti zahtev mi uopšte nije jasan. Ne vidim svrhu da se unifikuju sistemi ispitivanja na recimo medicinskom i istoriji umetnosti. Iako ne znam šta su kreatori mislili pod tim generalno sam protiv bilo kakve birkokratske unifikacije na višem nivou od statuta fakulteta.
E sad šlag na tortu dvojka i trojka. Što se apsolventskog staža tiče, pisali smo i diskutovali o tome na prethodnom mom postu na SOF-u. Samo bih da dodam da u dolsednoj primeni bolonje apsolventski rokovi ne mogu postojati, jer se svi nepoloženi bodovi, ponovo upisuju, slušaju itd. A ubrzano studiranje i dalje postoji kao opcija i uvek će postojati. Svaki fakultet ima diskreciono pravo da organizuje ubrzano studiranje tako da ovo više dalje ne bih komentarisao. Zahtev broj 3, nije baš jasan. Ali kao što sam nekoliko puta objasnio, dosledna primena Bolonjske deklaracije ne bi podrazumevala polaganje ispita koji nisu odslušani - pritom odslušani podrazumeva pohađanje svih časova, polaganje svih kolokvijuma i aktivno učestvovanje u nastavnom procesu. Ako se to u školskoj godini u kojoj su bodovi predmeta upisani, nažalost ne učini - ponovo se taj isti predmet, njegovi bodovi, upisuju u narednoj školskoj godini. Ideja je da onaj student koji nije uspeo da položi ispit u 4 do 5 rokova nije dobro savladao gradivo i trebalo bi ponovo da sluša predmet. Tu naravno dolazi i pitanje oktobra dva, koji takođe ne bi postojao po bolonji jer ulazi u sledeću školsku godinu u kojoj nepoloženo mora ponovo da se upiše.
Sve u svemu vrlo neargumentovani i neracionalni zahtevi. Neargumentovani jer je osnova ovih zahteva citiram: "ZAR TRAŽIMO MNOGO?". Neracionalni zato što nisu u vezi sa premisom citiram: " DA BOLONJSKA DEKLARACIJA BUDE U POTPUNOSTI PRIMENJENA...".
Ja iskreno sumnjam da je ideja ovih studenata bila uopše bolonja, jer je očigledno nisu čitali. A nisu, po mojoj pretpostavci, ni mali ni nameru čitati. Ovde je osnovni motiv olakšati studije. Niko se ne brine za kvalitet a on nije ni interes kreatora. Lakše, što brže ne pitam kolko' košta, kolko' valja samo daj zvanje i diplomu.
Pesma domaće grupe Endorfin kaže: "10.000 izvinjenja devojci koja čeka, koja sedi na stolici što vrti se u krug...". Ako ovako budemo nastavili da "reformišemo" visoko obrazovanje, 10.000 studneata ostaće na ulici do ispunjenja zahteva - vrtećemo se i dalje u krug!
Нема коментара:
Постави коментар