Roba, nego šta!

Prolazio sam ovih dana pored Crvenog univerziteta Karl Marks (ko nije znao to vam piše na zgradi rektorata) i video po ko zna koji put grafit ZNANJE NIJE ROBA.... A jok nego šta je? Kad nije roba što se svi tako otimaju o to znanje, zašto bi da dobiju nešto što nema vrednost, sa čime se ne može trgovati? I te kako je roba! Sutra, kada kao stručnjaci, ti isti nerobnici budu zarađivali nadprosečnu platu prodavaće šta? Babure, štafelaj, termo čarape, karburator? Jok mori! Prodavaće znanje. Advokat, sociolog, profesor u školi, kustos u muzeju finansijski konsultatnt ili grafički dizajner prodavaće svoje ideje, stečeno znanje i veštine. I to uz najvišu dodatu vrednost.

Znanje je danas najbitniji faktor razvoja - ključna supstanca ljudskog kapitala. Ali nije džaba... Obrazovanje je privatno dobro. Ono je rivalno, jer ako ja upišem fakultet, neko drugi je ispao sa liste. Ako mnogo studnata sluša predavanja u jednom trenutku počeće jedni drugima da smetaju, imaće manje prilike da pitaju profesora - granična korisnost opada kada dodajete nove studente, a starima namećete trošak. Kad bi tri studenta upisala pravni fakultet to se ne bi osetilo, ali ako je 100 ljudi u amfiteatru gde ima 100 mesta (a često ima više ljudi od stolica) dodavanje novog studneta će sigurno smanjiti kvalitet nastave. Dakle, resursi u obrazovanju su ograničeni, pa postoji rivalitet u potrošnji.

Sa druge strane lako je isključiti dodatnog korisnika iz obrazovnog procesa. Postoje kvote za upis i cena školarine. Postoji mogućnost isključivosti u potrošnji. Ne mogu svi da priušte studiranje na Megatrendu.

Zaključujem da je obrazovanje privatno dobro jer ima karakteristike i isključivosti i rivaliteta. Čim je nešto oskudno to je roba, time se trguje. Studenti upoređuju cenu studiranja i oportunitettne troškove izgubljenog dohotka sa svojim preferencijama i potencijalnim prihodom u budućnosti. Prevedeneo na naš jezik, ljudi jure obrazovanje jer im omogućava bolji poso i veću platu u budućnosti.

Robni egalitarizam je drugo. Može se debatovati da li svi moraju imati pravo na besplatno visoko obrazovanje i koliko to košta. Stav presudno zavisi od vrednosti u koje verujete. Ali se ne može debatovati oko toga koja je ekonomska priroda znanja - Znanje je roba i tačka!