Pre par dana, pričam ja tako, sa jednim prijateljem, na temu visokog obrazovanja. U toj priči, on je, onako, možda slučajno, spomenuo jednu vrlo zanimljivu tezu. Naime, priča je o tome, da ne bi bilo loše da država otvori još jedan Univerzitet u Beogradu, s tim što bi ovaj drugi bio, delom u vlasništvu države, a delom u privatnom vlasništvu. Univerzitet bi bio pandan Beogradskom Univerzitetu i najžešći konkurent. Imao bi sve traženije fakultete koje ima i BU. Administracija bi bila veća, ali bi studentata bilo dosta manje na jednog profesora, tako da bi predavanja bila kvalitetnija. Profesori bi mogli da biraju gde će da rade. Samim tim, bila bi stvorena konkurencija BU, koja bi pre svega bila kvalitetna. Čini mi se da bi to najviše pokazalo koliko su, u stvari, reforme neophodne u obrazovnom sistemu. Deo privatnog kapitala koji bi bio uložen u novi Univerzitet, zasigurno bi podrazumevao kvalitetno osoblje, stručno u svojim oblastima, priznato u Evropi, u čija istraživanja valja investirati i za njih dobro plaćati. Neki bi prihvatili, neki ne. Oni što ne bi bili pozvani ili ne bi prihvatili, mogli bi da ponovo da serviraju studentima priču da su to "laki" fakulteti, koje može svako da završi, kao što konstantno pričaju o postojećim privatnim fakultetima. Međutim, u ovom novom slučaju, malo koji student bi mogao da sluša i da veruje u te priče, jer ne bi imale nikakvog osnova. Nakon toga, studenti bi prelazili na novi Univerzitet gde bi imali bolje uslove studiranja i, verovatno, priznatiju diplomu. Šta onda preostaje starom Univerzitetu u Beogradu? Jedino to da se reformiše od temelja. To znači da fakulteti koji imaju po 30 studenata NE MOGU postojati zasebno, već kao deo nekog fakulteta. To znači da će profesori udostojiti svakog studenta svog odgovora, pa makar njegovo pitanje bilo i najgluplje na svetu. To znači da je potrebno da se stvore uslovi da profesori budu ono što im je titula, a ne samo predavači. To znači da ne postoji socijalna donacija države, već stipendija. To znači da studenti mogu, ono što nauče, da vide i praktično, kao npr. savremena laboratorija na svakom fakultetu. I na kraju, to znači da student uči, da bi znanje primenio kasnije, a ne da bi završio fakultet i imao diplomu "za nedaj bože".
7 коментара:
Marko,
Gde je država, tu nema konkurencije.
Konkurencija u obrazovanju tesko moze da se stvori sama od sebe. Jedino drzava, ukoliko zeli, moze da je stvori. Ovaj moj model je zapravo univerzitet koji drzava stvara uz pomoc privatnog kapitala, koji bi naokon nekoliko godina postao vecinski zastupljen. Drzava bi mogla da privatizuje i deo BU pa da tako privatni kapital bitnije utice na strukturu visokog obrazovanja. Dakle, sa dva 100% drzavna univerziteta, konkurencija je u praksi tesko moguca, medjutim, prodajom delova, itekako bi se videla...
Jedna bojazan sa privatizacijom fakulteta je to što bi neki mogli da nestanu (tipa Istorija umetnosti, Likovna akademija i sl.) I to ne verujem zato što oni suštinski ne mogu da opstanu u tržišnom okruženju nego bi ih progutao sam šok transformacije. Ali fakulteti kao što su FON, Pravni, EKOF imaju stabilnu tražnju i mogli bi vrlo brzo da odgovore na pritiske konkurencije. A imaju kvalitet da izdrže. Pritom bi država, ukoliko želi i dalje mogla da obezbeđuje veliki deo tog obrazovanja, preko vaučera, kredita ili drugih mehanizama. Ali bi prestala da pruža obrazovanje. To bi moglo vrlo lako da se uradi, i psole ne bi morali da brinemo o reformi kao što niko ne brine o tome koliko kolokvijuma postoji iz kog predmeta na FEFI i da li na Megatrendu može da se bira dva ili više predmeta...
Marko,
Ne stvara birokratski inzenjering konkurenciju, vec privatna inicijativa u podsticajnom okruzenju.
Ako se drzava dodatno ekspandira, i kroz mesovita preduzeca, ona ce jos vise da je ugusi.
Zapravo, mislim da polazis od pogresne pretpostavke da drzavno vlasnistvo garantuje kvalitet BU.
Pavle,
Mislis li da je Filozofski kvalitetna ustanova?
Prvi privatizacioni sok nece preziveti samo oni koji su toliko losi da im ni svez kapital ne moze znaciti bas nista. Ostali ce morati da se menjaju, i to drasticno.
Podjimo samo od naseg fakulteta koji se kotira kao jedan od boljih drzavnih. Verujem da bi od njega nakon privatizavije ostala samo konstrukcija zgrade, pokoji profesor i udzbenik, i eventualno automatska ulazna vrata.
Harberger,
zapravo, uopste ne govorim o kvalitetu BU koji se stice drzavnim vlasnistvom. Govorim o delimicnoj privatizaciji samog univerziteta i otvaranju novog, sa vecim udelom privatnog kapitala. Realno, univerzitet nije preduzece da mozemo da govorimo o potpunoj privatizaciji, bar ne u Srbiji, u ovim vremenima.
Drguo, mislim da neki fakulteti, kao sto je Filozofski, sigurno ne bi propali, nego bi bili ono sto su i sad, samo 10 puta kvalitetniji i bez anarhistickih i nacionalistickih grupacija i frakcija koje delaju po fakultetu. Likovna akademija pripada drugom, Univerzitetu umetnosti. Ne vidim sto bi ona propala. Jedino sto moze da izgubi su hangari i podrumi gde su smesteni studenti i da dobije normalno opremnjene prostorije. Ono sto je meni nejasno vec duze vreme je sto je masinski, elektrotehnicki i gradjevinski fakultet rastrkani samostalno, a ne lepo smesteni u jedan Tehnicki fakultet, sa optimalnim brojem studenata. Ovako, masinac, koga je pojela bolonjska tranzicija, ima zgradu, od koje studenti tog fakuleteta koriste 5%, ostalo je velika citaonica svim studentima drugih fakulteta BU. Takodje, matematika, fizika, hemija biologija itd. sve treba smestiti u jedan fakultet, sa optimalnom zgradom i sa departmanima, a ne da studenti setaju od zgrade do zgrade po celom Beogradu.
Marko,
Ucinilo mi se da je to u pitanju.
Sto se tice Filozofskog, ne kazem ni ja da bi propao, ne mislim da bi ga to zadesilo (i u uslovima koje sada pruza nema dovoljno mesta za sve koji zele da ga upisu i na samofinansiranje), ali sam hteo da skrenem paznju - i da propadne, da li je vredno zrtvovati privatizaciju zbog institucije koja vise lici na Politbiro Centralnog Komiteta, nego na fakultet.
@ Marko,
Slažem se sa tom idejom da se sve stavi na jedno mesto. Naprimer, zgrada SIV-a i prostor oko nje, može da bude super mesto za fakultet i kampuse. Treba izvući fakultet iz centra grada.
Постави коментар